Živimo u jednom od malih stanova u kompleksu zgrada sa više spratova koji jednom broju porodica srednje klase obezbeđuje utočište. Ali članovi porodice Felis Domestika koji su bacili oko na naš kompleks mogli bi u broju nadmašiti članove Homo Sapijensa. Jer se ovi četvoronošci sa kandžama, koje mogu da uvuku i koji mogu da se pohvale svojim zemljacima - lavovima, tigrovima, risovima i ocelotima, ne boje nikoga u našoj blizini. Sve veća populacija mačaka koja u ima devet života smeta svakome, ali mnogima uz smeh ublažava bol.
Ove mačke u našoj aveniji strogo ograničavaju svoje teritorije. Prizmelje, prvi i drugi sprate drže lovci na miševe, sem kada u pohodu na hranu odu u kuhinju van linija kontrole. Terasa je rezervisana isključivo za mladunce, a povremeno je koriste aristokrate nekadašnjeg Sijama radi lizanja tela i kupanja na suncu. Neki mačci pronalaze ugodne ćoškove kako bi u snu preli tamo gde nema mesta ni uglaviti mačku, kao što je prostorija za čuvara, gde su mogli da pronađu tog jadnog čoveka kako drema. Bog je ovim mačkama podario dve zvučne kutije: jednu za predenje, a drugu za mjaukanje, a nekoliko mačkolikih soprana koji u specijalne prilike održavaju noćne koncerte na našem lokalitetu ne daju stanarima da spavaju.
Neke od stanara koji žele da budu čisti kao suze iritira kada im ove sive mačke isprljaju stvari. Jastrebi među stanarima duboku veruju da ove mačke treba dobro isprašiti i izbaciti. Ali mirotvorci su neodlučni i čekaju da vide u kom pravcu će se stvar odvijati. Pa, ne znamo ko će morati da obavi taj težak zadatak!